Ljubiteljka mačaka

Nepreglednim područjem velike ravnice često je provejavao zvuk anđeoske muzike, provlačeći se, tiho i suptilno, najtananijim porama malog, lepo uređenog seoceta. Ovaj umilan šapat divne melodije dopirao je iz obližnjeg dvorca – velike kuće udaljene oko kilometar ili dva od samog naselja. Najradosniji među stanovnicima ovog seoceta behu oni najmlađi žitelji, te, sledstveno tome, dočekaše purpurne vibracije početka tajanstvene melodije, prihvativši ih kao signal za rasplamsavanje svoje neiscrpne energije. Radoznale glavice, upijajući kolorit nota rasutih po širokom području čulnog horizonta, rastrčavale bi se dohitavajući sa svih strana: što kapija dvorišta staromodnih, idiličnih kućica, što nekih livada i poligona za igru - upravo ilustrovanom reakcijom otkrivajući lokacije vlastitih položaja, te spontano osluškujući jasne glasove svojih odlučnih namera, čije bi se do maločas razuđene latice u tom trenutku skoncentrisale, ujedinivši se u zajednički cvet interesovanja - a motivisane samo jednim jedinim ciljem: neumoljivom građevinom titanske harizmatičnosti! Ishodište njihove čežnje beše povezano sa selom dugim, zemljanim putem - oivičenim poljima žita, kukuruza, i tek ponekim bujnim, raštrkanim šumarskom, nalikujući stazi koja je vodila pravo do rastopljenog dijadema ekstaze, uobličenog u elegantnu telesnost barokne palate. Ulazeći u prostrano dvorište, nalik na savršeno uređenu botaničku baštu, deca su pogledom tražila poznatu priliku na vratima velikog dvorca. Baka Saruena bi ih uvek dočekala na ovom mestu, podarivši im uobičajenu dobrodošlicu svojim krupnim, tamnim, nasmejanim očima opervaženim dugim trepavicama. Kada bi male pridošlice kročile u njen vidokrug, lice bi joj ukrasio široki, iskreni osmeh - blistavo otkrivajući savršeno očuvane, bele zube; a tek malčice okrnjena jedinica predstavljala je onaj čuveni začin nesavršenosti u službi pojačavanja šarma. Mnogima beše neverovatna tajna mladosti ove žene, čija intriga počivaše na  ignorisanju kobi starenja, nestvarnom očuvanju devojačke svežine, gde bi realan demant iskazan u činjenici da je ove godine, kada se i odigrava naša pripovest, slavila devedeseti rođendan, poraženo ustuknuo pred slikom savršeno krepkih, očuvanih crta lica; pred neiscrpnim rudnikom čudnovatog obaveštenja koje bi svakog skeptika razuverilo i preusmerilo na veru o neistrošivosti ne samo one površne estetike iscrtane u pokrovu očuvane kože, već i u skrivenoj supstanci svetlosti čija je aura otkrivala svoje prisustvo u nesebičnom isijavanju čistote duše. Tek bi dodatak pokoje bore i dva velika seda pramena na izuzetno dugoj tamnoj kosi, otkrivali iskustvom ispisanu mudrost stečenu tokom života. Mališani su sa divljenjem stupali u njen svet, bajkovit i udoban, a za njihove male trbuhe i veoma berićetan – naime, pored svih interesantnih stvari i bića što su se mogli opaziti u kući i dvorištu, poput mnoštva pasa i jednog konja, u gostinskoj sobi bi ih sačekivalo posluženje sačinjeno od gomile đakonija. Bile su tu krofne, slatkiši kao iz raja, i ostale teško opisive poslastice čija bi deskripcija mogla momentalno kod čitalaca sklonijih hedonizmu da izazove zastrašujuću glad. Inače, baka Saruena je obožavala da se druži sa ovim malim gostima, jer kad bi se preslatki mališani pomešali sa njenim životinjskim ljubimcima - upravo takav prizor bi tvorio sliku idealnog sveta, i ponovo bi je inspirisao da postojanju podari aromu nove melodije odsvirane na svojoj klavijaturi. Prepuna utisaka i impresija, deca bi nakon dva do tri sata provedena u dvorcu, odlazila nazad u selo vraćajući se svojim svakodnevnim aktivnostima, dok bi, nakon ovako veselog sastanka, Saruena ponovo uplovila u carstvo muzike, knjiga i opčinjavajućih uspomena svog prebogatog života. Sećala se svoje srodne duše, svog čoveka koji je napustio pre desetak godina, preminuvši prirodnom smrću, a napunivši čak stotinu godina. Pošto je bio stariji od nje gotovo dvadesetak godina, njegov odlazak je nešto što se moglo očekivati, a lakoća i lepota njegovog prelaza nije je ispunjavala tugom, već nekim setnim zadovoljstvom. Uostalom, jedno drugome su obećali da će se opet sresti sa druge strane, i da će je on sačekati na tom mestu ukrašenom večnošću; a ona je opušteno plovila ka tom susretu, ispunjena lepotom svog idealnog života i ostvarenjem gotovo svih želja. Naravno, i kada ispunimo sve naše želje, uvek će se pronaći prostor u beskraju duha da posegne za još nečim, a naša Saruena je bila velika ljubiteljka mačaka; inače, savršenog zdravlja, naša baka patila je jedino od alergije na mačju dlaku, što je uzrokovalo da nikada nije mogla da si priušti ovakvog ljubimca. Njena plemenita priroda je bila posve otvorena za ljubav prema životinjama, pa bi skoro svakog izgubljenog psa koji bi se našao u blizini dvorca primala u svoje carstvo. Sakupljena družina od desetak pasa je već duže vreme sačinjavala centralnu grupu njenih ljubimaca, uživajući u punoj pažnji i ljubavi svoje vlasnice. Očekivalo bi se možda da konj koji je od rođenja bio sa Saruenom pokaže neku vrstu ljubomore, ali baš naprotiv, ovaj otmeni lepotan ne samo što nije ulagao proteste, već je, sa neskrivenom radošću, išao u kolektivne šetnje po obližnjim poljima sa svojom omiljenom prijateljicom i ostalim četvoronošcima. Pored ovakvog životinjskog blaga, mozaik savršenstva bi zasigurno upotpunila jedna bucmasta i pufnasta maca, čije bi predenje i blagi dodir jastučića mekih šapa bio melem za konačnu sliku zaokruženosti; a nadostatak takve mace Saruena je nadoknađivala gledajući fotografije i video klipove gde bi glavni akter, upravo, bilo ovakvo nestašno, krzneno biće. Razlog za neispunjenje druge želje, predstavljala je vezanost za svoj udobni dom i njegovo prepoznatljivo okruženje, pa stoga nije uspela da obiđe sva ona mesta na našoj planeti koja su joj predstavljala predmet želje. Premda, mora se priznati da je Saruena boravila na nekim destinacijama i duži vremenski period: u Keniji i Tanzaniji godinu dana, sunčala se i kupala na najlepšim plažama Maldiva, Sejšelskih ostrva i Indonezije. Nisu je zaobišle ni slasti duhovnih avantura u Indiji, Egiptu i Kambodži, kao ni egzotika Madagaskara i Australije. U ranoj mladosti je čak živela u velikim gradovima: Njujorku, Beču, Londonu, Rimu, i najduži period u Parizu. Ako su samo ovakve želje ostale neispunjene može se reći da je njen život nalikovao gotovo savršenom.  Tapiserija slobodnog, lutajućeg duha nije nužno bila istkana na putovanjima fizičke prirode, u šta su se mogli uveriti audio-sladokusci koji su uživali u umetnosti naše Saruene: melodije odsvirane na električnim klavijaturama, orguljama i sintu, ovaplotivši u svom raskošnom zamahu svu udaljenost misterioznih galaksija i svetova, još uvek nenaslikanih vizija na platnu kolektivno-nesvesnog – lepršavo su se rojile iz ovih instrumenata, stameno odzvanjajući širokim prostranstvima. Stanovnici obližnjeg seoceta su imali izuzetnu privilegiju da uživo čuju tihe odjeke porađanja ovih simfonija viših sfera, a mališani da ih iskoriste kao poziv na gozbu druženja i zabave, pa i punjenje svojih dionizijskih stomačića. Saruena je bila svesna da je svojom umetnošću ulepšala živote mnogima, u potpunosti uobličivši sav značaj sopstvene misije, te darivajući čovečanstvu poklon, trajan koliko i vreme do njegovog nestanka.

Prolazili su udobni dani brižljivo negujući Saruenu u njenoj kreativnoj rapsodiji, sve do jednog časa kada ona oseti neki sladak umor. Odlučila je da prošeta poljima i da pozdravi sunce na zalasku. Kako se nadimala sva narandžasta svetlost usnulog dana, crvenkasto-rumen sjaj je milovao zemljani put kojim je bosa koračala; u stopu su je pratili njeni ljubimci. Vrativši se iz šetnje, lagana i vedra, prišla je krevetu. Legavši na mirisnu posteljinu utonula je njenu mekotu. Polagano zatvorivši oči, znala je da se, u ovom trenutku, odvija vrhunac, i najvažniji klimaks zemaljskog života – veliki rastanak. Optimizam, ljubav i sreća su je preplavili svom snagom; ni najlepši snovi i nadanja nisu mogli dočarati blaženstvo ovog prelaska. Žive i opojne boje promicale su krajolikom čineći onosvetnovnu livadu zaručnicom nebeske vedrine, na čijem platnu se bistro oslikavao sjaj galaksije. Na rajskoj pozornici izdizala su se dva nestvarno velika stable, a između ovih gorostasa smestio se mali potok.  Pored vode, meškoljilo se jedno biće, i nakon nekoliko nekoliko nepredvidivih pokreta, vrhovima jastučića svoje šape dodirivalo je površinu vode. U trenutku kada bi došlo do dodira mekog jastučića i biste tečnosti, stvorenje bi, hitro i elegantno, brzim pokretom, povlačilo šapicu. Ugledavši Saruenu zasijale bi mu velike, čudne oči, i razmaženo bi krenulo u susret svom novom posetiocu. Oduševljenje na licu naše Saruene je govorilo da je to bila mačka, gustog krzna i gracioznih  pokreta. Prijateljski je prišla, mazeći se i predući; milujući je i grleći, Saruena je shvatila da je njena alergija potpuno nestala. Držeći ovo izuzetno biće u naručju, neminovno je ugledala sliku dragih životinja koje ostadoše na zemlji. Osvrnuvši se poslednji put na svoj dvorac, pse i konja, spazi jednu mladu devojku sličnog karaktera i izgleda kao što njen nekada  beše istovetan u tim godinama, kako radosno preuzima brigu o njenom bivšem posedu i ljubimcima. Na sreću, životinje su potpuno poverovale da je to ona, samo nekoliko decenija mlađa, pa su bile pošteđene tuge oko rastanka. Tako je naša Saruena, sa svojom novom, najdražom krznenom prijateljicom, mogla da nastavi svoje putovanje. Lebdela ili hodala, na onom, za nju sada stvarnom svetu,  kretanje beše čudesno – pa tako ispuni i ostale želje posetivši zemaljska mesta životnih sanjarenja; a, pored toga, mogla je da ode i još mnogo dalje – u sve one udaljene galaksije opevane u kompozicijama svoje muzike; svemirske daljine nekada tako nagoveštavajuće, a sada tako opipljive i stvarne. 

Leteći preko visokih vrhova planina, brda prekrivenih beskrajno gustim šumama, i kupola magičnih gradova, najzad se spustila na tle prostrane ravnice. Sve vreme je imala utisak da je nežni šapat doziva na ovo mesto. Kao što je nekada davno obećao da će je ponovo sresti, njen voljeni čovek je stajao u čarobnim poljima raširenih ruku i velikog osmeha. Potrčali su jedno drugome u zagrljaj, a ujedinjenje njihovih srca pokrenulo je čudesan događaj – natprirodna moć ljubavi izmamila je svečani udah kosmosa, slaveći dirljiva i snažna osećanja velikog susreta srodnih duša u sazvučju ponovnog spajanja. Od tada, zajedno su plivali, hodali i lebdeli prostranstvima beskrajne večnosti, sve dok nisu spoznali da su postali upravo ta večnost – nepromenjiva, beskonačna i apsolutna.